1. mart 2018, 11 godina od otvaranja ovog sajta !!!

 

 

Prosto nevjerovatno! Te 2007. godine ni u snu mi nije padala na pamet mogućnost da će ovo trajati 11 godina. Ama ni ja sam sa svim mojim srčanim i dijabetičkim problemima nisam imao realne šanse da dočekam 2018. godinu. Pa ja uskoro punim 72 godine! Koja je to brojka! OGROMNA! Mentalno uopšte ne osjećam da sam sedamdesetdvogodišnjak. Fizika je skroz druga stvar. Nekada davno, kada mi za nekoga kažu da je preko sedam banki, konto sam bože moj, pa šta ovaj još radi sa ove strane površine zemlje. Sada mi to pitanje uopšte ne pada na pamet. Uz ogroman posao koji su ljekari uradili u Bosni i Engleskoj i beskrajnu Seninu podršku, evo me da zajedno sa vama proslavimo ovaj zaista impresivan jubilej.

 

 

Pa da se malo podsjetimo šta i kako je to išlo sa ovim web sajtom.

 

1. marta 2007. godine sam na četrnaest email adresa razaslao email sa uputstvom da kliknu na ovaj link! Tih četrnaest adresa je bilo sve što sam imao od raje koja su dolazila na Butmir (stojnic@hallite.co.uk; dejan@djesi.ba; dnascep@worldonline.nl; doolair@yahoo.com; muhidin.zlatar@bhdca.gov.ba; gir@bih.net.ba; mirko.bozic@zg.htnet.hr; senasena@lol.ba; svetislav.gacinovic@uclh.nhs.uk; tasevac1@yahoo.com; ntski@hotmail.com; vojo.mar@EUnet.yu; shtolba@EUnet.yu; zlatko744@yahoo.com; omarsaracevic@sbb.co.yu).

I ugledali su ovo . [Kliknite na ovu sličicu, pa će se ona povećati. A ako kliknete u donji desni ugao (bukvalno, 1X1cm) te povećane slike, imaćete prvu ikada stranicu www.Aeroklub-Sarajevo.ba u prirodnoj veličini.

 

Krivo mi je što se toga nisam sjetio 10 godina ranije, Cmajo, Stanko i Sunara bi stigli da nađu sebe ovde. Ideja mi je pala na pamet u jednoj razmjeni slikica sa Vesinim Omarom. Evo kako je to bilo:

13. februara 2007. sam Vesinom Omaru poslao neke slike koje sam dobio od Mire Božića i Hide Zlatara. Onda smo tog dana i sutradan izmijenili 36 emailova i 14. februara u 00:22 sati ja sam napisao ovo:

EVO IDEJE: da skupimo na jednom mjestu sve slike iz AK Sarajevo, pa da napravimo web sajt prije nego što poumiremo?

a u 00:37 Omar je odgovorio:

To bi bilo odlično...
Ja ću uzeti  od tate slike koje on ima da sceniram.. mogao bih se pozabaviti i sa dizajnom sajta... evo preuzeću na sebe da se malo poigram oko toga... nebi bilo loše da se napravi prvo neki "nacrt" kako to da izgleda i koji sve podaci treba da uđu..
Stvarno je odlična ideja... ja sam na raspolaganju

Trenutno sam provjerio je li adresa http://www.aeroklub-sarajevo.ba/ zauzeta. Za 5 sekundi sam vidio da je slobodna, a ostalo je istorija.

 

Sutradan je stvar krenula. Odlučio sam da ću ZA SVOJU DUŠU, ZA DUŠU STARE BUTMIRSKE RAJE I ZA SPOMEN NA ONE KOJI SU POMRLI, pokupiti što više sjećanja, podataka, imena, slika, svega, iz perioda od formiranja Aerokluba Sarajevo pa do 6. aprila 1992, što brže i što više, da ostane "zapisano" u šta smo utrošili sve one godine, prije nego što i mi ostali ne poumiremo. Jednostavno da jednostavnije ne moze biti.

Onda sam ujutro poslao email mom drugaru Azuru u Sarajevu, koji je vlasnik www.team.ba i pitao ga baš ovako (citiram):


Vozdra Azure
Garant ne znas, tacno prije 45 godina sam postao clan Aerokluba Sarajevo i ostao u njemu do kraja. Naravno, Aerokluba sada nema, bar ne onakvog, ali raja su ostala. A ta raja, to je nesto neobicno, tu nije bilo ni svadja ni mrznje niti se pitalo ko je ko, vec je svako gledao da sacuva glavu onog drugog. Drugacije ne bi bi islo, kada u jednom momentu u malom prostoru bude nakamarano desetak jedrilica i aviona. I nije to bilo samo mi iz aerokluba Sarajevo, vec generalno vazduhoplovci iz cijele Jugoslavije.
Vidi ovu sliku



E, vidis sada, mi, tj. ta raja iz AK Sarajevo, mi se jos uvijek druzimo, i uzivo, i preko interneta. I ja sam dosao na ideju da sakupimo slika, prica i dokumenata sto imamo i da napravimo web sajt prije nego sto poumiremo.
Hajde ti sada meni kazi koji su prijateljski uslovi koje nam mozes dati za hostovanje domaina www.Aeroklub-Sarajevo.ba i nesto megabajta.

Naravno, domen treba i otvoriti


A Azur je meni ovo odgovorio:

Cao Dejane...

Prije svega cestitke :) NiIje to mala stvar...

Zatim izvinjenje. Nisam bio online par dana pa malo kasnim u javljanju....

 

A onda i odgovor. Nece biti problema... Samo mi moras reci koji hosting preferiras.

 

Sto se para tice, trebaju nam pare za registraciju domene+refundacija troska vezanog uz to... Sto se mjesecnog najma tice,  tj hostinga domene, ja castim, tj moras tomu i mene  na kafu i cevape voditi kad dodjes.

drugarski pozdrav

 

 

PRVOG MARTA 2007. AEROKLUB SARAJEVO SE POJAVIO NA INTERNETU !!!


A sada smo u 2018. godini.

 

Niko, ni ja niti iko od vas nije očekivao da će ovo ovoliko narasti i da će ovoliko trajati. Za ono prvo, narastanje, naravno da ste svi odgovorni, ja sam samo sakupljao, uređivao, organizovao, ali za drugo, TRAJANJE, zašto da budem lažno skroman, odgovorni smo samo Sena i ja, ja za beskonačne sate gledanja u ekrane i ažuriranje sajta, a Sena za svu podršku koju mi je dala i što nikada, ama baš nikada, nije kazala "pa zar više nije dosta" ili nešto u tom stilu.

 

Dok sam bio u Londonu, imao sam ogroman sto, ustvari cijelu konstrukciju polica i ormarčića od poda do stropa samo za posao sa kompjuterima. Tako sam mogao da smjestim bez frke tri monitora, dva 17-inčna u landscape i jedan 20-inčni 4:3 u portrait položaju.

 

    

 

Od kako sam u Sarajevu, jednostavno nisam fizički imao mjesta za tri monitora tamo gdje mi je smješten kompjuter, ona dva londonska 17-inčna su otišla u smeće, a zadržao sam 20-inčni monitor i donio ga u Sarajevo, i još se ponovio jednim 24-inčnim monitorom 16:9. Ono desno je 27-inčni TV, da ne ostanem neinformisan. Kako sam ja prvenstveno elektroinžinjer i ekspert za gradnju kompjutera, i TV je zakačen na kompjuter i po potrebi služi kao treći monitor. A kompjuter, ustvari čudo od kompjutera koje sam napravio baš po mojoj mjeri , je dole, ispod stolića kojeg sam, yamislite, opet po mjeri sam napravio. Ne treba da naglašavam da se sve napaja preko velikog UPS-a, eno mu dole desno displeja. A pošto su mene u IBM-ovom školskom centru u Radovljici sedamdesetih godina naučili da nije čudo ako podaci iz kompjutera nestanu, već je čudo tehnologije ako ih sutra nađete, mora se apsolutno imati najmanje jedan eksterni backup. U tu svrhu ono lijevo na stolu je Samsung 500GB USB disk sa posebno čvrstim kućištem preko koga sam prešao autom da provjerim da li je istinita Samsungova tvrdnja da mu to neće napraviti štetu. Na taj disk najmanje jednom dnevno backupiram kompletne My Documents, inače je isključen. To je, kako rekoše u IBM-u, najmanje. Bolje od toga je imati i drugu i treću kopiju podataka i da je svaka fizički na drugom mjestu ili adresi. U mom slučaju druga kopija Aerokluba je kod provajdera. Znači, nema šanse da se sadržaj www.Aeroklub-Sarajevo.ba izgubi.

 

    

 

Dakle, ovo na gornjim fotosima je hardware na kojem se radi grandiozan posao izgradnje ovog sajta, i koji omogućava da ogromna količina materijala bude spremljena na sigurno, za vječnost.

 

Nove stvari dolaze sve rjeđe, što je i za očekivati, em su se ladice i sehare ispraznile, em smo kratki za 165 članova. Koliko god da se taktiziralo, jedanaest godina je jedanaest godina.

 

 
Da imate predstavu o brojevima, u mom kompjuteru folder "Aeroklub Sarajevo" izgleda ovako sa 39.615 fajlova i 10.8 GB u 1.525 foldera
 
Folder koji je na WEB serveru izgleda ovako sa 14.520 fajlova i 1.25GB u 260 foldera

 

Nema te search engine koja nas nije pokupila u svoju bazu podataka. Dok smo Sena i/ili ja živi, nadamo se da ćemo od penzija vazda uspjevati da odvojimo novca za rentu web imena državi BiH i prostora i prometa na serverima internet provajdera, to je "Team d.o.o Sarajevo". Backup sajta je na Davorovom privatnom domenu www.stojnic.co.uk/Aeroklub-Sarajevo/. Znači, nema zime za ono što je tamo u momentu kada ja odlepršam. To samo znači da će zatečeno stanje ostati, samo će tu na početku biti još i moja slika. Zbog toga sam prije nekoliko godina pitao dvojicu naših prijatelja, Prnju i Miru Božića, jesu li zainteresovani da im pokažem arhitekturu sajta, pa kada ja riknem, da znaju da nastave. Prnja je kazao ga je to gorka jabuka, a Miro je kazao (citiram): "SAMO TI RIKNI, OSTALO JE NAŠA BRIGA". Možete zamisliti kakvo je to smirenje duše, benifen.

 

Do prije tri - četiri godine, dnevno sam trošio po 4 - 5 sati na održavanje sajta. Danas mi treba po 1 - 2 sata, dok uredim spisak članova ako se nešto drastično promijenilo, recimo neko ode u plava nebesa. Desi se ponekad da me neko "pogodi" sa velikom količinom materijala, e tada ima puno posla. Od svake slike moram da napravim onu malu sličicu, pa onda kopiju u koju upišem "www.Aeroklub'Sarajevo.ba", ali pričinjava zadovoljstvo kada je sve sređeno. Ne žalim se, to radim jer volim, ili kako u disclaimeru rekoh:

 

Ideja vodilja je da ZA DUŠU STARE BUTMIRSKE RAJE, ZA DUŠU ONIH KOJI SU POMRLI I ZA MOJE ZADOVOLJSTVO zabilježim KAKO SMO SE NEKADA LIJEPO DRUŽILI I LJUDOVALI (*) i na livadi i van nje i da druženje nastavimo, uživo i virtuelno. Činjenica je da se današnji Aeroklub Sarajevo nalazi u istim prostorijama i isto se zove kao i onaj predratni, ali, izuzev nekoliko članova, to je potpuno drugačiji entitet. Ja sam, uz vašu ogromnu pomoć, u neku ruku, zapisivač perioda od 1945. do aprila 1992. Neka vrsta "Hodoljublja". Osim par časnih izuzetaka, na ovom sajtu nećete naći ni slike ni videe ni priče koje opisuju i  pokazuju aktivnosti Aerokluba poslije 6. aprila 1992. Ali NAJFRIŠKIJE SLIKE RAJE SU TU! One su ovde da se vidi metamorfoza i da se možemo prepoznati kada se sretnemo na nekoj sarajevskoj ili bjelosvjetskoj ulici.

Ovaj sajt je zbir sjećanja na doba kada se, kako pokojni ZIJO KEKIĆ, član Aerokluba Mostar reče, "na ovoj planeti lijepo živjelo".

 

Ipak, lijepo je čuti kada prijatelji hvale i cijene tvoj trud. Teško je u ovim godinama (skoro 72 kuke se skoro sakupilo) i popamtiti, a onda i pronaći ona najdirljivija i najemotivnija javljanja naših članova. I ne samo njih, nego i prijatelja Kluba i članova drugih aeroklubova, koji su imali priliku da sa nama na Butmiru dijele sve ljepote drugarstva i vazduhoplovstva. Takvih mailova je stiglo zaista mnogo, ali nekoliko njih je dirnulo pravo u srce, bili su tu prošle godine, evo ih i danas:

 

 

Ljubomir Pranjić Prnja, 1. mart 2009: "Bravo Dejane, čestitam ti dvogodišnjicu! "Ti si Tito" napisa jedan čova na respektabilnom YU sajtu "Avijacija bez granica". Odmah da kažem da je tvoj i naš Sajt koji je klasificiran kao "klubski", sadržajno, najbolji na prostorima bivše drzave, bez konkurencije. Po meni, između ostalih, Sajt ima i humanu poruku, koju razumijevamo mi, koji smo imali priliku da baštinimo rad generacije prije nas. Čini mi se, da generacija poslije nas, neće imati tu privilegiju. Da, ali će barem imati priliku da "kliknu" na Sajt."

 

Alija Pičuga, profesor mostarskog univerziteta i član Aerokluba Mostar, 6. oktobar 2011: "Arhivski materijal koji sada sadrži web stranica Aerokluba Sarajevo je nešto što ima nemjerljivu vrijednost u istorijskom, sociološkom pa čak i u integrativnom smislu za Bosnu i Hercegovinu!"

 

Zijo Kekić, Aeroklub Mostar, 22. januar 2008, nekoliko dana prije smrti: "Ovo je više nego istorija, ovo je dokaz da se na ovoj planeti nekad lijepo živjelo".

 

Muradif Mešić, Aeroklub Tuzla, 28 mart 2008: "Mnogima je bog dao da rade, a rijetkima da grade. Eto Te ti izgradi pravu Vazduhoplovnozrakoplovnu Nojevu ARKU i na ovoj planeti uđe u VREMENPLOV iz kojeg nema izlaska. Reći "ČESTITAM", to je tako malo, citiraću jednog mog kapetana instruktora koji mi poslije položenog ispita reče "ČESTITAM, živjećeš onoliko dugo koliko te budu po dobrom spominjali tvoji učenici"."

 

Ljubomir Prodanović Prodan, Aeroklub Banja Luka, 2 mart 2009: Juče sam bio jako umoran, požurio sam da ti čestitam jubilej i pritom konstatovao da su stranice gorostasne! Da ne bi pomislio da su to samo fraze, imam potrebu da potvrdim svoj stav da ja tako stvarno mislim. Naime, još davno sam negdje pročitao "da nije život ono što smo proživjeli, već je samo život ono čega se mi sjećamo" !!! U skladu sa tim, ove stranice koje si prezentovao svima nama, podsjećaju nas na veliki dio događaja i ljudi na koje smo skoro zaboravili. Time si neizmjerno obogatio naša sjećanja, a time obogatio naše male živote, koji bi bez ovih prijatnih sjećanja ostali takvi u pravom smislu te riječi.

Nažalost u našim sjećanjima ostaju samo ružni događaji ili oni svojim intenzitetom potiskuju prijatne događaje, pa smatram da ove stranice uveliko prave balans, bez kojih bi stvarno bili siromašniji.

Smatram da je ovo djelo hvale vrijedno, gorostasno i u moje ime još jednom veliko hvala!

 

Nebojša Nožinić - Pekara, Aeroklub Prijedor, 2. mart 2009: Dejane, iskrene čestitke na ličnom i ogromnom entuzijazmu da se od zaborava otrgnu ljudi i događaji jedne uspješne organizacije kao što je to bio AK Sarajevo. Bez pretjerane skromnosti, jedan od najbogatijih i najiskrenijih sajtova u okruženju za ljude koji ne znaju ili dobro znaju šta je to entuzijazam i ljubav za vazduhoplovstvom.

Ovaj sajt je svojevrsna knjiga dostupna svima na kugli zemaljskoj, da se prisjete dragih ličnosti, i živih i onih koji samo fizički nisu među nama, a svi skupa bili smo akteri mnogih vazduhoplovnih događanja.

Iskrena podrška.

 

Boris Jovanović, 9. mart 2009: .... Čudna stvar, ovaj sajt je kao muzej u koji možeš da uđeš i gledaš eksponate, i da sam postaneš eksponat, koje onda drugi posjetioci-eksponati gledaju, i još možeš da komuniciraš sa tim drugim eksponatima, naravno ako su još živi.....

 

Ines Martinović, 12 mart 2009: "Dragi Stoja, Preponosna sam objavom sjećanja na naše, drage klubaše koji sada imaju krila anđela. Čula sam puno divnih komentara u mom okruženju od totalno neupućenih ljudi, kako hvale taj oglas i kako smo mi pravi i rijedak klub, koji se sjeća svojih članova.
Svaka pohvala i hvala na tako divnoj stranici i svim akcijama!

 

Ksenija Milanović, 29. februar 2016: Dragi Dejane,

Beskrajno hvala na podsjećanju svake godine iznova, i srdačne čestitke za tvoj nesebični trud i rad, da svima nama koji smo rasli uz Vas, svaki put iznova izmamiš suze u očima i radost u srcu, da smo imali, što po rođenju što po sudbini, čast biti dio tako velike porodice.

Veliki zagrljaj zahvalnosti

 

 

U petu godinu postojanja sajta ušli smo sa 551 članom na spisku, od kojih smo za njih 117 pouzdano znali da nisu među živima. Za 193 člana nismo imali fotografije. Od 117 preminulih članova, za njih 14 nedostajale su nam fotografije.

 

U šestu godinu smo ušli sa 580 članova na spisku, od kojih je njih 125 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Značajan napredak smo postigli sa slikama i tada smo ih imali za 409 članova, znači nedostajlo nam je fotosa za 171 člana. Najtragičnije je bilo da nismo imali fotografije 10 preminulih članova

 

U sedmu godinu smo ušli sa 588 članova na spisku, od kojih je njih 127 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama smo pravo napredovali, tada smo ih imali 423 člana. Za 165 članova nismo sliku, NI SLIČICU, najgore je da nismo imali fotografije devetoro naših preminulih članova

 

U osmu godinu smo ušli sa 596 članova na spisku, od kojih je njih 134 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama smo malkice napredovali, imali smo ih 428, a za 168 članova nemamo sliku, NI SLIČICU, najgore je da nismo imali fotografije deset naših preminulih članova

 

U devetu godinu smo ušli sa 599 članova na spisku, od kojih je njih 146 bilo u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imali smo ih 438, a za 161 člana i članicu nismo imali sliku, NI SLIČICU, najgore je da nismo imali fotografije osam naših preminulih članova.

 

U desetu godinu smo ušli sa 599 članova na spisku, od kojih je njih 155 u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imali smo ih 444, a za 155 člana i članicu nismo imali sliku, NI SLIČICU!

 

U jedanaestu godinu smo ušli sa 602 člana na spisku, od kojih je njih 161 u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imali smo ih 452, a za 150 članova i članica nismo imali sliku, NI SLIČICU!

 

U dvanaestu godinu ulazimo sa istih 602 člana na spisku (znači niko novi u godinu dana), od kojih je njih 165 u Pomenu u Oslobođenju. Sa slikama članova smo vrlo malo napredovali, imamo smo ih 453, a za 149 članova i članica nemamo sliku, NI SLIČICU!

 

 

Najtužnije je da nemamo slike šestorice članova za koje 100% znam da su davno preminuli.

 

 

 

Počinjem da gubim nadu da ćemo njihove slike ikada imati.

 

602 člana koje imamo u spisku članova, za 47 godina, koliko je Aeroklub Sarajevo postojao, apsolutno nije realna cifra. Sjetimo se samo koliko modelara i padobranaca je bilo svake godine? Ja opet ponavljam, ubijeđen sam da neko, a mislim i da znam ko, ima članske knjige iz klupske kancelarije. A zašto ih čuva samo za sebe, sakrivene kao da je u pitanju ukradena Mikelanđelova slika, pitajte njega. Ako konačno ne da, ja ga molim da ih bar testamentom ostavi onome ko u to vrijeme održava ovaj sajt, ja ili Miro Božić koji mi je na moj prijedlog da mu pokažem strukturu sajta prije nego što riknem, pa da on može nastaviti da ga održava, kazao "samo ti rikni, ostalo je naša briga".

 

Šta je, tu je, imamo ovaj poster sa 453 slike koje sam uspio da prikupim

 

 

Za 149 članova nemamo nikakvu sliku. To je baš tužno.

 

 

I da ponovim,  najtužnije je da nemamo slike za 6 članova za koje 100% znam da su preminuli

 

 

 

Kao i za svaku dosadašnju godišnjicu postojanja sajta, tako je i ove 2018. u Oslobođenju objavljen Pomen, sjećanje na naše preminule drugare. Sa 165 slika i imena uz njih, bilo je nemoguće sve staviti na jedni stranicu, a da se slike i font ne smanjuju, što bi drastično smanjilo čitljivost i utisak. Zato smo još 2015. odlučili da Pomen podijelimo na dva dijela koji su štampani na susjednim stranicama.

 

 

 

 

 

Kada se otvori Oslobođenje, to izgleda ovako

 

 

Kada vidite svu tu raju na jednom listu papira, teško je opisati tragičan osjećaj. Ja sam razgovarao sa 120 članova i članica sa ovog Pomena (ko ne vjeruje, neka pogleda ovde). Neka im je svima slava i nebo vječito plavo.

 

 

 

Na internet izdanju Oslobođenja, poslije velikih problema, i uz predano 24-satno angažovanje Bebe iz Oslobođenja i Darka Hajnala iz zagrebačke firme DOMENACOM koja radi software za Oslobođenje, našli su izvrsno rješenje za ovakav nestandardni zahtjev. Hvala im.

 

Dakle kada odete Smrtovnice u Oslobođenju, odmah u vrhu lijevo imate polje ya pretraživanje . Tu ukucajte Aero ili aeroklub ili vazduhoplovac i pritisnite simbol lupe. Pomen će se odmah pojaviti. Kliknite na lijevu ili desnu stranu Pomena (na stranici Oslobođenja) i skočićete na nove stranice, na kojima su lijeva, odnosno desna strana Pomena u punoj veličini. Zaista su dobro napravili, a usput sada imaju urnek za slične slučajeve u budućnosti.

 

 

Da direktno pristupite Pomenu, kliknite na jedan od ovih linkova: Lijeva strana   Desna strana

 

Ako želite ovo u punom formatu iz Oslobođenja, ili u nekom još većem, pošaljite mi email na dejan.stojnic@gmail.com i želja će vam biti uslišena ASAP!

 

 

Pošto je 1. mart Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine, Oslobođenje se u srijedu 28. februara 2018. štampa kao dvobroj za 28. februar i 1. mart. U njemu je objavljen ovogodišnji Pomen svim našim znanim preminulim članovima.

 

Original Pomena se može uvijek naći na slijedećem linku https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/smrtovnice

 

 

Evolucija Pomena tokom godina je očigledna

2008:

 

72 člana

2009:

93 člana

2010:

105 članova

2011:

 

117 članova

2012:

 

125 članova

2013:

 

127 članova

2014:

 

134 člana

2015:

146 članova

 

2016:

   

155 članova

 

2017:

 

161 član

2018:

  165 članova

 

 

Naša preminula raja su to zaslužila. Kako Marko Trogrančić (nakon vraćanja na spisak živih) reče, "Padobranci, Jedrilicari, Motorni piloti kao i Modelari, svi smo bili zagrijani i složni kao jedna Familija, kako u klubu na OBALI tako i na Butmiru" (obratite pažnju da je Marko napisao velikim slovima Padobranci, Jedrilicari, Motorni piloti, Modelari, Familija, OBALI, Butmiru!)

 

Važno je napomenuti da je Povodom prve godišnjice sajta, 2008, OSLOBOĐENJE ČASTILO! Meni je ideja za pomen pala na pamet u subotu 1. marta 2008, u nedelju 2. marta je Narcis Selimić, Sabin sin, iz Frankfurta kontaktirao ISMARA ĆEMALOVIĆA u redakciji evropskog  izdanja Oslobođenja u Diseldorfu, a Ismar je za nekoliko sati obezbijedio da pomen izađe u ponedeljak u Sarajevu.

Draga rajo

 

Ove godine će biti deseti jubilarni put da će Pomen našim preminulim članovima (sada ih imamo 165) 1. marta izaći u Oslobođenju. Kao star i (još uvijek) odgovoran čovjek, naravno da sam već sve dogovorio sa Oslobođenjem, i cijenu 1038,35KM uključujući popust od 5%. To je bila good news.

 

A sada bad news: OVO JE POSLJEDNJI POMEN ČIJI IZLAZAK ĆU JA ARANŽIRATI. Zašto? Većinu ovih godina od 1. januara je nastupao period nervoze i stresa hoću li uspjeti sakupiti dovoljno love ili neću. Pisao sam mnogo apela i pojedinačnih emailova sa informacijama da se rok približio, da nam treba još malo ili mnogo, ali isto tako sam pisao da ukoliko ne sakupimo potreban iznos, Sena i ja ćemo se malo stisnuti pa nadopuniti bure. Sada vam mogu priznati da je to bilo jako frustrirajuće, ispadalo je da ja nešto moljakam, ili još gore, da prosim. I onda, kada su rokovi prošli i Pomen bio objavljen, dešavalo se da mi stigne više love nego što je bilo potrebno za tu godinu pa je presipalo za narednu. Tako je bilo i 2017, za 2018. bure je prelilo čak za 408,57KM. U međuvremenu bure za 2018 se još dopunilo na 552.20 KM. Zahvaljujući prilogu člana koji ne želi da mu ime bude objavljeno, prišao sam na takvu razliku do potrebne sume, da smo Sena i ja odlučili da je pokrijemo.

 

Ove godine je bio specijalni slučaj: nakon 1. novembra 2017. ama baš niko se nije javio. Bilo je nekih obećanja, ali ništa konkretno se nije desilo. Onda sam uradio nešto što nisam nikada za ove 72 godine života: ZVAO SAM OSLOBOĐENJE DA ISPROSIM DA POMEN OBJAVE SA OVO PARA ŠTO IMAM U KASICI, A U IME SVIH OVIH GODINA KOJE SARAĐUJEMO. I ZNATE ŠTA SE DESILO, OSLOBOĐENJE JE PRISTALO! Uto je uletio pozamašan prilog člana koji ne želi da mu ime i uplaćeni iznos budu objavljeni, i uz još par KM konstrukcija finansiranja je zatvorena. Ovakva situacija meni ne priliči niti je zgodna za moje godine.

 

Zbog svega što sam naveo, OBUSTAVLJAM PRIJEM PRILOGA U SVRHU OBJAVLJIVANJA POMENA NAŠIM PREMINULIM ČLANOVIMA, NA BILO KOJI NAČIN, IKADA. Zbog toga sam sa sajta uklonio detalje mojih bankovnih računa, i engleskog i bosanskog. Naravno da na PayPal-u neću zatvoriti account, ali svaka doznaka preko PayPal-a će uredno biti odbijena (refused) i novac će biti vraćen pošiljaocu.

 

Ukoliko neko baš navali da mi pošalje lovu na neki od bankovnih računa koji su objavljeni na ovom sajtu tokom prošlih 11 godina, ja se bogami neću bacati u troškove i vraćati doznake, već ću uredno sav tako prikupljeni novac uz dokaze dati u dobrotvorne svrhe, recimo Dječjem selu u Sarajevu.

 

Naravno, ovo neće imati nikakav uticaj na postojanje i održavanje sajta. Dok smo Sena i ja živi, provajderima i UTIC-u će biti uredno plaćane naknade, i za web space i za najam imena www.Aeroklub-Sarajevo.ba.

 

Koristim priliku da se zahvalim svima koji su svojim prilozima u slikama, videima, pričama i raznim informacijama doprinijeli razvoju ovog sajta.

 

Posebno se zahvaljujem članovima koji su dali svoje priloge za finansiranje objavljivanja Pomena našim preminulim članovima, od 2009. do danas. Podsjećanja radi, prvi Pomen je izašao 2008. godine i tada je  OSLOBOĐENJE ČASTILO!. Tokom svih ovih godina sakupljeno je 8698,48 KM priloga u raznim valutama. Ako neko želi, ja ću mu dati podatke o njegovim vlastitm uplatama uplatama po godinama, pošto je sve do u pfening, cent, penny,... sačuvano u jednoj Excel tabeli.

 

Sarajevo, 4. februar 2018.

 

 

Ovogodišnji Pomen je koštao 1038,35KM uz popust 5%.. Pomen je isfinansiran ovako:

 

Prilog od: Datum: Iznos   Napomena
Prelilo love od 2017.   408,57 KM  

Ko je zaslužan za ovo, pogledajte ovde

Ahmed Agić 27.06.2017 30,00 KM    
Marko Trogrančić 27.06.2017 30,00 KM    
Ševko Džananović 27.06.2017 10,00 KM    
Fadil Karamehmedović Kafa 01.11.2017 53,63 KM Ł23.60  
Dejan Stojnić 01.01.2018 20,00 KM    
Član želi da ostane anoniman 01.02.2018 nekoliko KM    
Sena i Dejan 01.02.2018 nekoliko KM Iznos je 1038,35KM = uplaćenih 552,20KM minus anonimni prilog  
  Prikupljeno za 2018: 1038,35 KM

 

 

 

15.02.2018. je uplaćeno Oslobođenju 1038,35 KM

 

      

 

 

 

DA PONOVIM: VIŠE NE PRIMAM NIKAKVE UPLATE U SVRHU OBJAVLJIVANJA POMENA ZA NAŠE PREMINULE ČLANOVE, NI ZA OVU NI ZA NAREDNE GODINE. OVO ĆE BITI JUBILARNI DESETI, A UJEDNO I POSLJEDNJI POMEN ČIJE OBJAVLJIVANJE ĆU JA ORGANIZOVATI. Pogledajte plavi okvir malo više.

 

 

 

U jednoj excel tabeli ja imam detaljne podatke konstrukciji finansiranja Pomena za sve ove godine, uključivo imena članova koji su participirali u finansiranju i iznose koje su participirali. Mislim da ne bi bilo fer objaviti ove podatke, nekome bi moglo biti neprijatno što je poslao tako malo ili tako mnogo love. Ako neko želi da zna kako on stoji u toj tabeli, trenutno ću mu dostaviti taj podatak.


 

Frapantno zvuči da je za ovih 10 godina, od 1. marta 2007, do danas PREMINULO 60 NAŠIH ČLANICA I ČLANOVA! Ne vjerujete? Pogledajte i sami:

 

30. MART 2007: GOJKO RADIĆ

27. APRIL 2007: ALIJA ALJO ABDINOVIĆ - AMIDŽA

30. APRIL 2007: SAVO VASILJEVIĆ CICKO

21. JUNI 2007: VEJSIL VESO SARAČEVIĆ

10. JULI 2007: IVO DŽONLIĆ


28. JANUAR 2008: ZIJO KEKIĆ

28. JANUAR 2008: ZVONIMIR ZVONKO FRANKOVIĆ

20. MART 2008: IVO MALENICA

17. JUNI 2008: VOJKA MARIĆ

25. JULI 2008: PETAR JURKOVIĆ - PERO MALAJAC

13. AVGUST 2008: IBRO DŽAMBEGOVIĆ

25. OKTOBAR 2008: DANILO DAMJANOVIĆ DAMJAN

5. DECEMBAR 2008: MIJO BARUN

12. DECEMBAR 2008: SLOBODAN TASIĆ TASKE

??. DECEMBAR 2008: DRAGO TOMŠIĆ

27. DECEMBAR 2008: JAKŠA MINIĆ - GLIBO


15. JANUAR 2009: HASAN OPRAŠIĆ

17. FEBRUAR 2009: MIODRAG BATO MARIĆ

26. FEBRUAR 2009: ZLATAN ĆURIĆ

3. MAJ 2009: BRANKO BOLE BOŠKOVIĆ

25. MAJ 2009: BRANIMIR GLIGORIJEVIĆ GLIŠA

21. JUNI 2009: MUHAMED LJUTIKA - JUKA, LJUTI

??. JUNI 2009: GUSTAV AJDIČ

28. AVGUST 2009: NADA DAMJANOVIĆ

16. OKTOBAR 2009: BRANISLAV POŽUN ŽUNA

21. OKTOBAR 2009: BOGDAN BOBAN KRŠIĆ


4. MAJ 2010: DULE MALEŠEVIĆ

8. SEPTEMBAR 2010: IGOR DAMJANOVIĆ


1. JANUAR 2011: MILAN LOVRIĆ

12. FEBRUAR 2011: REŠAD BUKALO

6. APRIL 2011: BRANKO BILIĆ

8. JULI 2011: KRUNOSLAV RASPUDIĆ

28. AVGUST 2011: VOJISLAV CIKOTA CILE

22. JANUAR 2012: DRAGUTIN BRACO KOSOVAC

23. FEBRUAR 2012: MUJO BUKVIĆ

23. FEBRUAR 2012: ĐOKO DANILOVIĆ


10. MART 2013: AHMED MEHMEDBAŠIĆ MEDENI

3. MAJ 2012: IBRO ČENGIĆ

19. OKTOBAR 2013: SABAHUDIN SABO SELIMIĆ


26. FEBRUAR 2014: GORDAN VINKOVIĆ VINCEK

12. MART 2014: GORAN PODGORAC

13. APRIL 2014: STJEPAN JANKAČ PEPI

25. JUNI 2014: ACO BOŠKOVIĆ

24. MAJ 2014: MUBEDŽEL BEDŽO ĐUKIĆ

7. JUNI 2014: DAVOR GUDELJ

16. AVGUST 2014: ISMET ŠEČIĆ SELE

28. AVGUST 2014: SLAVENKO ŠEHOVIĆ AŠA

30. OKTOBAR 2014: ZDENKO ŠMIT


2. JANUAR 2015: ŽELJKO VASKOVIĆ

12. JANUAR 2015: ENVER PALOŠ

4. JULI 2015: EDUARD EDO BERBERIH

25. DECEMBAR 2015: DIMITRIJE DIMO VUJOVIĆ


20. JANUAR 2016: HRVOJE TAVRA

26. MART 2016: HAJRUDIN DŽAFIĆ

15. AVGUST 2016: AHMED HRUSTANOVIĆ

2. DECEMBAR 2016: ŽELJKO ŠTOLBA

3. DECEMBAR 2016: JOVO AĆIMOVIĆ


24. JANUAR 2017: HAZIM SELIMIĆ

8. JANUAR 2018: BEĆIR ŠEJTANIĆ

 

Permanentni zadatak je da prikupimo što je moguće više dokumentacije o Aeroklubu Sarajevo i njegovim članovima i prijateljima. Dokumente svake vrste, slike, priče, papire, plakete, anegdote. I to što brže. Niko nije besmrtan, pa ni ja, pogotovo kada se uzme u obzir moj srčani EF 19% i šećer koji je bio riknuo na 29,9....

 

 

..., ali je upornim zalaganjem, sa dvije vrste insulina (NOVORAPID i LANTUS), tri 500 mg METFORMIN tableta dnevno i uz pomoć sarajevskih ljekara sveden u razumne okvire

 

 

Ako ste na naslovnoj strani sajta doveli miša iznad , onda je iskočila moja poruka. Ako to niste uradili, evo poruke

 

 

Hvala svim članovima i prijateljima Aerokluba Sarajevo i posjetiocima ovog sajta na doprinosima za izgradnju sajta. Kako davno rekoh u mojoj izjavi, ja sam, uz vašu ogromnu pomoć, u neku ruku, zapisivač perioda od 1946. do aprila 1992. Neka vrsta "Hodoljublja". Ja samo slažem kockice koje mi svi vi šaljete. Znam da je sehara sa kockicama sve manje, ali nema veze, dok ima nas, nalaziće se vazda po neka nova.

Zahvaljujem se Team-u   i njegovom direktoru Azuru Ajanoviću na nesebičnoj podršci održavanju ovog sajta.

I na kraju, posebno se zahvaljujem mojoj Seni na podršci, a bogami i ogromnom strpljenju koje je imala gledajući me kako stotine sati provodim pred ekranima, dok ona, umotana u deku , gleda televiziju.

 

 

Idemo dalje ...